Trebinjac Petar Spaić pedale i kamenje sam gura uzbrdo

Brd­ski bi­ci­kli­zam, kao i drum­ski, sve je po­pu­lar­ni­ji me­đu ov­da­šnjom omla­di­nom i ka­da je ri­ječ o tak­mi­čar­skim vo­da­ma, a je­dan od naj­bo­ljih pred­stav­ni­ka ovog spor­ta je Tre­bi­njac Pe­tar Spa­ić.

Za sa­mo tri go­di­ne, ko­li­ko se ozbilj­ni­je ba­vi ovim spor­tom, osvo­jio je broj­ne me­da­lje i ušao u re­pre­zen­ta­ci­ju BiH. Na pr­vi po­gled, sa­svim nor­ma­lan put za one ko­ji ne­što vri­je­de. Me­đu­tim, Spa­i­će­va pri­ča je ma­lo dru­ga­či­ja. Brd­ski bi­ci­kli­zam je­ste in­di­vi­du­al­ni sport, ali se ne de­ša­va baš če­sto da tak­mi­čar sam i tre­ni­ra. Upra­vo je mla­di mo­mak sa Tre­bi­šnji­ce du­go vre­me­na sam gu­rao ka­men uz­br­do, a ka­da su po­če­la da sti­žu pri­zna­nja za­in­te­re­so­vao je ne­ko­li­ko su­gra­đa­na pa sa­da ima­ju i klub – Vuč­ji zub Tre­bi­nje.

– Odma­le­na sam ve­li­ki lju­bi­telj adre­na­li­na i spor­ta uop­šte pa mi je bi­ci­kli­zam bio lo­gi­čan iz­bor. Me­đu­tim, u po­čet­ku sam se ba­vio atle­ti­kom i ka­ja­kom, dok sam bi­ci­kli­zam do­ži­vlja­vao kao ne­ku vr­stu za­ba­ve i uži­va­nja. U mom gra­du ta­da ni­je po­sto­jao klub. Sa lo­kal­nim pla­ni­na­ri­ma re­kre­a­tiv­no sam po­čeo da vo­zim bi­cikl i pla­ni­na­rim, upo­znao sam Mi­lo­ša Bo­di­ro­gu sa ko­jim sam ušao u ma­lo ozbilj­ni­je vo­de. Po­čeo sam da se tak­mi­čim 2018. go­di­ne za Bi­ci­kli­stič­ki klub Mo­star, me­đu­tim ozbilj­no ba­vlje­nje bi­ci­kli­zmom za­po­čeo sam go­di­nu i po ka­sni­je – pri­ča Spa­ić.

Po­če­tak pan­de­mi­je mu je, ka­že, osi­gu­rao vi­šak slo­bod­nog vre­me­na i upra­vo u tom pe­ri­o­du ba­cio se na ozbilj­ne tre­nin­ge. An­ga­žo­vao je tre­ne­ra iz Hr­vat­ske Jo­si­pa To­lja­na sa ko­jim se ri­jet­ko vi­di, ali ra­di po nje­go­vom pro­gra­mu i re­zul­ta­ti su po­če­li da do­la­ze.

– Pro­šla se­zo­na mi je bi­la iz­u­zet­no uspje­šna, jer sam po­stao vi­ce­šam­pi­on BiH u brd­skom bi­ci­kli­zmu do 23 go­di­ne i vi­ce­šam­pi­on Pre­mi­jer li­ge. Ove go­di­ne sam po­čeo da se ba­vim i drum­skim bi­ci­kli­zmom i već na pr­voj tr­ci, pr­ven­stvu BiH u ka­te­go­ri­ji do 23 go­di­ne osvo­jio sam bron­zu. Po­zvan sam u obje re­pre­zen­ta­ci­je i na­dam se da ću do­dat­no na­pre­do­va­ti. Tre­ni­ram iz­me­đu 15 i 20 sa­ti sed­mič­no, što zah­ti­je­va mno­go žr­tvo­va­nja. Po­ne­kad mi sve to bu­de do­sta te­ško, jer uglav­nom tre­ni­ram sam i, da ta­ko ka­žem, bo­rim se sam sa so­bom. Od ove se­zo­ne ima­mo i klub, bi­će­mo do­ma­ći­ni XCO pr­ven­stva BiH 18. ju­la, te se na­dam od­lič­nom re­zul­ta­tu na do­ma­ćem te­re­nu. Uve­li­ko ra­di­mo na pri­pre­mi sta­ze ka­ko bi­smo bi­li sjaj­ni do­ma­ći­ni – re­kao je Spa­ić.

Sva­ki pu­tić oko Tre­bi­nja i prak­tič­no sva­ki ka­men Le­o­ta­ra po­zna­je u du­šu.

– Sve sam ob­i­šao što se bi­ci­klom mo­že obi­ći. Ka­da mi do­sa­de okol­ne ru­te, ne­ka­da tre­ni­ram i u Cr­noj Go­ri ili Hr­vat­skoj. Bi­ci­kli­zam je iz­u­zet­no fi­nan­sij­ski zah­ti­je­van sport, a mi na­ža­lost ne­ma­mo ve­li­ku po­dr­šku lo­kal­ne za­jed­ni­ce i spon­zo­ra. Na­dam se da će se to usko­ro pro­mi­je­ni­ti, jer sam po­zvan na Evrop­sko i Bal­kan­sko pr­ven­stvo u brd­skom bi­ci­kli­zmu, na ko­ja će bi­ti te­ško oti­ći bez zna­čaj­ne fi­nan­sij­ske po­dr­ške – za­klju­čio je Spa­ić.

Ne­ma zle kr­vi

Naj­ve­ći kon­ku­rent Spa­i­ću je Si­ni­ša Lu­kić iz Bi­ci­kli­stič­kog klu­ba Ko­za­ra ko­ji je već šest go­di­na šam­pi­on BiH u mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma, te još je­dan Pri­je­dor­ča­nin Da­mjan Stu­par.

– Ri­va­li smo na sta­zi, ali smo pri­vat­no vr­lo do­bri i po­ku­ša­va­mo da po­mog­ne­mo je­dan dru­gom. Pre­ma­lo je nas u ovom spor­tu da bi bi­lo zle kr­vi. Sva­ko ima svoj put i na­dam se da će bar ne­ko od nas na­pra­vi­ti zna­čaj­ni­ji is­ko­rak na međunarodnoj sce­ni – re­kao je Spa­ić.