Toni Nadal, stric i nekadašnji trener Rafaela Nadala, kaže da je Rafi teško pao poraz u finalu Australijan opena, kao i da za nijansu više voli kada Rafa igra s Federerom, u poređenju s Đokovićem.
– Najviše volim kada ne igra ni sa jednim od njih, bolje s nekim drugim igračima – nasmijao se Toni.
– Ipak, malo više s Federerom. Mislim da smo imali način da pobijedimo Federera, a sa Novakom je teže, jer nikada ne znaš šta tačno treba da radiš. Ipak, nije to bila velika razlika.
Toni ističe da su statistike i nova tehnologija korisni, ali da se ne treba njima previše zaluđivati.
– Postoji tehnologije koju mogu da pomognu, ali s druge strane, ako se previše oslanjaš na tehnologiju, to ti stvara slabost. Tako je i u životu. Neke stvari nam pomažu, poput detaljne statistike, ali nikada nisam gledao statistiku niti koristio previše tehnologije s Rafom – koncentrisao sam se na druge stvari. Kada lopta ode napolje, onda ponavljamo, kako bismo shvatili zašto lopte ide napolje. Najvažnije je aktivno razmišljati, a nekada se to gubi s novim tehnologijama – kaže Toni Nadal za The Double Bagel podkast.
Godine 2017, Toni je prestao da radi s Rafom, i posvetio se akademiji, a Rafini treneri postao je Karlos Moja, uz Fransiska Rođa.
– Teško mi je da kažem kako se njihov trenerski stil razlikuje od mog. I igrači se mijenjaju, i Federer se mnogo promijenio od 25. do 35. godine, znao je da više ne može da trči i da mora da bude agresivniji. Slično je i s Rafom, bio je svjestan da mora da igra agresivnije – na kraju 2016. sam mu rekao: ‘Rafaele, ne možeš da trčiš kao ranije, moraš da ideš više na mrežu, da poboljšaš servis i da budeš agresivniji’. Kada je Karlos došao, dao mu je samopouzdanje da napravi te promjene, što je bilo važno.
Osvrnuo se Toni i na finale Vimbldona 2008, u kojem je Nadal savladao Federera, a istovremeno je koštao i svog strica mnogo živaca.
– Bio sam veoma nervozan sve vrijeme. Ne u petom setu, nego od prvog seta. Pogledao sam na sat, prošlo je samo 12 minuta i rekao sam Karlosu Kosti, koji je sjedio do mene: ‘Toliko dug put nas čeka, četiri sata’. Bilo je i duže, a za mene je to bio najgori dan na terenu, nikada nisam bio nervozniji.
Na molbu da izdvoji najteže Rafine poraze, Toni je rekao:
– Težak je bio Australijan open 2012, zatim Rolan Garos 2009… Ali kada si igrač, kada si trener, znaš da možeš i da pobijediš i da izgubiš. To prihvatiš.
3 Comments