Filipović je po peti put izabran za najboljeg igrača Evrope, a prethodno je titulu uzeo 2009, 2014, 2016. i 2018. godine.
Za najbolje plivače proglašeni su Adam Piti i Sara Sjostrom.

Tom prilikom zahvalio se saigračima i selektoru Dejanu Saviću, kao i porodici.

– Večeras sam ovdje prije svega zahvaljujući saigračima i treneru koji je uspio da složi sve kockice i dovede nas do svih uspjeha. Bez njih to ne bi bilo moguće, kao i bez podrške moje porodice kojoj sam bezrezervno zahvalan. Ovo je za vas, istakao je Filipović, koji ove sezone nastupa za Olimpijakos.

Jedan od najtrofejnijih vaterpolista svih vremena za igrača godine prethodno je proglašavan 2011. i 2014.

Dejan Savić je prije ovoga večeras nagrađivan je 2015. i 2016. godine. Ovaj put trofej mu je donijelo zlato sa Olimpijskih igara u Tokiju.

Bravo majstori!

Za njenga i još šestoricu srpskih vaterpolista OI u Tokiju su bile posljednje reprezentativno takmičenje.

– Hvala na divnom dočeku, moram da ispravim sve vas, ja sam samo jedan od 13 veličnastvenih, velika je privilegija biti deo ekipe,a onda biti i kapiten na kraju ove divne epizode, najlepšeg i za neke od nas poslednjeg plesa – rekao je vaterpolista Srbije Filip Filipović.

Ističe da je uloženo mnogo truda u osvajanje novog zlatnog odličja, ali da je naposljetku vrijedilo truda.

– Hvala što smo verovali, hvala ovom čoveku pored mene, što nas je trpeo, verovao, potajno i plakao, molio se da se sve završi kako se završilo. Vredelo je svakog sekunda trening, utakmica i onoga van bažena. Siguran sam da smo učinili ponosnu čelu naciju, famliju, prijatelje. Mnogo je žrtve i odricanja, ali kada se ovako završi, sve dobije viši smisao. Hvala Srbijo, ovo je za vas – rekao je Filipović na konferenciji za medije.

Podsjetimo, srpskim sportskim herojima će u utorak u 21h biti priređen svečani doček ispred Skupštine grada Beograda.

Filipova majka Gospava ponosna je na najveće uspjehe koje je ostvario.

– Na porođaju davne 1987. godine doktor je pogrešio bio, mogla sam i da ne vidim Filipa. Srećom bio je tu jedan doktor koji me je spasao. Mamina želja je bila da trenira vaterpolo, a tata je hteo da trenira fudbal. Nisu našli nikoga na fudbalskom stadionu, pa su se eto, sticajem okolnosti, ipak opredeli za vaterpolo (smeh) – kazala je Filipova majka jednom prilikom.

– Završio je školu početnu koja traje tri meseca. Posle toga je prešao u školu vaterpola Partizana. Živeli smo na Banjici, u soliterima. U jednom trenutku je počeo da trenira košarku, a ja nisam htela da pričam sa njim zbog toga. Nedelju dana nismo reč razmenili. Onda je uzeo stvari i rekao mi: “Evo mama, idem na bazen, molim te pričaj sa mnom”. Tako je bilo. Sve je imao, da jede, oprano, al’ nismo pričali tih sedam dana – dodala je ona.

– On sam kaže da bi sad sve ponovo uradio, ponovo bi trenirao vaterpolo da se opet rodi. Rekli su mu da ima pet posto talenta, da je levoruk, da ga treba podržati, da uz rad dođe do 100 posto. Dobijao je puno isključenja nekada, sećam se. Brzo je naučio sve, da se spremi sam, da se obuče, da se snađe za sve. Išao je kao mali u kladionice, stalno sam nalazila ispod kreveta. Posle razgovora našeg više nije išao da uplaćuje. Ne mogu da kažem da nismo imali sukoba, jesmo – navela je Gospava.

– Nije bilo lako. Pubertet, svi znaju kako to ide. Lomio je vilicu, iskakala je časica, ali Filip se vraćao jači, jer “voda leči sve”. Majka nikad ne treba da razmišlja o povredama. Nikad on nije bio kriv, ali su se dešavale. Prljav je to sport. Dobio je jednom udarac preko vode od jednog italijanskog igrača. Polomio mu je bio vilicu na dva mesta. To je bilo neverovatno. Imao je dobrog lekara, pa je to prošlo. I dan danas ima traume od toga, pa se okreće u istu stranu, na isti način, kad god mu se neko približi u vodi – dodala nam je Filipova majka.

– Vozio je skuter, bila sam protivnik toga. Hteo je da proda skuter, ali je pre toga neko uspeo da ga udari u saobraćaju. I tad je imao povrede. Sve to prođe. Kad je odlazio iz Partizana plakala sam od sreće. Ja sam partizanovac, ali to su bile suze radosnice. Moja deca su moj najveći ponos. On je divan i brižan otac, ali bih volela da je više kod kuće. Tolerantan je. Današnja deca su čudo – zaključila je ona tom prilikom.

Delfini su odbranili olimpijski tron, pošto su u finalu pobijedili Grčku 13:10.

– Ova generacija nije mogla da se oprosti na bolji način. Kao što su Živko Gocić i Slobodan Nikić u Riju, tako sada i mi. Zaista je emotivno, tek će nas stići ustvari – rekao je Filipović u razgovoru sa srpskim novinarima u Tokiju.

– Ovo nije uspeh samo ovih 13 igrača i stručnog štaba, već celog sistema, koji je pokazao da daje rezultate i da će davati u narednom periodu. Samo je bitno verovati do kraja – rekao je on.

Srbija je turnir završila sa šest pobjeda i dva poraza, koja je pretrpjela u grupnoj fazi.

– Znam da je medijima u Srbiji i nekim ljudima bilo teško da poveruju da možemo do zlata posle onakvih igara u grupi, ali onaj debeli čovek zna šta radi, uradio je to evo već drugi put. Njemu stvarno kapa dole, naklon do poda, ono što on ima u svojoj glavi niko od nas ni u najgorim snovima ne bi mogao da zamisli – zahvalio je Filipović selektoru Dejanu Saviću.

Kapiten je rekao ‘zbogom’ reprezentaciji, sa još šestoricom igrača.

– Nadam da će ovo mlađima značiti i da će im biti podstrek za neke nove pobede, za neke nove titule. Ostavljamo vaterpolo u najboljim mogućim rukama. Kao što ste videli, ovi momci su tu kada je najpotrebnije. Ne treba zaboraviti i ljude koji nisu zbog broja igrača uspeli da dođu u Tokio – zaključio je on.

Rekao je ovo kapiten srpskih vaterpolista Filip Filipović poslije pobjede protiv Španije (10:9) i plasmana u finale Olimpijskih igara u Tokiju.

– Pokazali smo po koji zna put timski duh i veru do kraja u uspeh. Ovo nije iznenađenje i ovo je samo pokazatelj da i kad su neke okolnosti protiv vas, kad verujete do kraja, kad verujete u svog saborca, uz veru u Boga sve može da se desi – rekao je Filipović.

On je dodao da će ekipa na isti način igrati i finale protiv Grčke.

– Nije gotovo, treba ovu utakmicu zaboraviti što pre, treba se relaksirati, opustiti, isplivati, regenirasati do prekosutra. Sledeća utakmica je najbitnija i sve staje u naredna 32 minuta. Jako je emotivno, prošli smo jedan jako težak period, cela ova generacija se praktično i nismo mogli da poželimo bolji oproštaj od finala Olimpijskih igara – dodao je i posebno se zahvalio mlađim igračima.

– Hvala mladima koji su nas “pogurali” po zna koji put, hvala Mandiću, Jakšiću, Rašoviću, Ranđeloviću, momcima na kojjma ostaje sve ovo. Hvala im, jer bez njih ne bismo mi došli do izražaja – zaključio je Filipović.

Gol za pobjedu postigao je fantastični Filip Filipović, a onda su “delfini” odbranili posljednji napad Španaca.

Odlično je Srbija počela meč. Vodila je poslije prve četvrtine 2:0. Međutim, u drugoj dionici sjajno izdanje Španije koja je povela 5:4. Prednost su povećali pred start posljednjeg perioda u koju su ušli sa plus dva – 7:5.

Međutim, u poslednjih osam minuta izabranici Dejana Savića su bili nevjerovatni. Uspjeli su da nadoknade veliki minus, a onda je Filipović ispalio haubicu i presudio Špancima 27 sekundi prije kraja.

Za Srbiju će ovo biti drugo vezano finale na najvećoj smotri svjetskog sporta. Filipović i drugovi imaće priliku da protiv Grčke osvoje još jedno najsjanije odličje i većina njih na najljepši mogući način stavi tačku na reprezentativnu karijeru.

Svaka utakmica na ovom turniru bila je bitna, svaka je otkrila i razotkrila neke stvari, a ova je pokazala da smo što se tiče pristupa i odbrane na pravom putu, rekao je kapiten vaterpolista Srbije Filip Filipović poslije pobjede protiv Crne Gore (13:6).

– Nismo hteli ništa da prepustimo slučaju, od starta. Rezultat je u drugom planu, videlo se da Crna Gora i nije htela da se bori do kraja, kao što to inače radi protiv nas, ali to je njihova stvar. Pokazali smo energiju, imali su igrača vise 8-0, taj pristup i tu agresivnost želimo da zadržimo u četvrtfinalu – istakao je Filipović.

Četvrtfinale će biti utakmica na sve ili ništa, za to smo se spremali celog leta, na nama je da se rasteretimo maksimalno psihički, fizički smo se ovom utakmicom dobro uveli, dodao je Filipović.

– Italija? Nje bitno ko je sa druge strane. Sa verom u Boga i ove momke hoćemo da uđemo u borbu za medalje – poručio je Filipović.

Stefan Mitrović je istakao da je svaka utakmica bitna, da se drži ritam, bez obzira na to što se znalo da se ide u četvrtfinale.

– Više nemamo pravo na kiks, čekamo četvrtfinale, nokaut fazu i to je ono zbog čega smo došli. Bitno je da držimo odbranu na ovom nivou, ako primimo dvocifren broj golova, biće teško. Italija je nezgodan protivnik, imamo dva dana da se spremimo i daćemo sve od sebe – poručio je Mitrović.

Olimpijski tim Srbije činiće 86 sportista Plivanje (7): Čaba Silađi, Velimir Stjepanović, Vuk Čelić, Anja Crevar, Andrej Barna, Uroš Nkolić i Nikola Aćin. Tenis (5): Novak Đoković, Miomir Kecmanović, Nina Stojanović, Ivana Jorović i Aleksandra Krunić. Atletika (5): Ivana Španović, Armin Sinančević, Asmir Kolašinac, Dragana Tomašević, Marija Vučenović. Džudo (5): Aleksandar Kukolj, Nemanja Majdov, Anja Obradović, Marica Perišić i Milica Nikolić. Karate (1): Jovana Perković. Rvanje (4): Mihail Kajala, Zurab Datunašvili, Mate Nemeš, Stevan Andrija Micić. Tekvondo (2): Milica Mandić, Tijana Bogdanović. Boks (1): Nina Radovanović. Streljaštvo (7): Zorana Arunović, Damir Mikec, Milutin Stefanović, Andrea Arsović, Sanja Vukašinović, Jasmina Milovanović, Milenko Sebić. Kajak (3): Strahinja Stefanović, Milica Novaković, Bojan Zdelar. Veslanje (3): Miloš Vasić, Martin Mačković, Jovana Arsić. Basket 3×3: Muška 3×3 ekipa. Vaterpolo: Muška vaterpolo reprezentacija. Odbojka: Ženska odbojkaška reprezentacija. Košarka: Ženska košarkaška reprezentacija. Stoni tenis: Muška stonoteniska ekipa.

On je rekao da bi bilo idealno kada bi momci ponovili uspjeh iz Rija 2016. godine.

– Znamo kakav smo pritisak stavili sebi u Riju, ova generacija imala je imperativ osvajanja zlata i sada kad se opraštamo bilo bi idealno da ponovimo taj uspjeh. Znali smo svi da po kvalitetu i prikazanim utakmicama i rezultatima, logičan slijed jeste da se u Riju završi kako jeste, hvala Bogu. Ali znamo i svi kako je počelo. Zahvaljujući nama prije svega, bili smo najveći krivci, zagorčali smo sebi put do četvrtfinala. Volio bih da se sve ponovi, ali u sportu se ne ponavlja tako lako – izjavio je Filipović na zvaničnoj konferenciji srpskog olimpijskog tima u Tokiju.

On je dodao i da je svjestan da je ovo poslednja velika šansa ove generacije.

– Većina nas će završiti reprezentativne karijere poslije ovoga i svima je cilj da ostavimo srce u bazenu i pokažemo sve. Nismo jedini koji se pitaju na turniru. U Tokiju je još veća konkurencija, neće biti lako, s obzirom na to da nam je posljednjih osam utakmica. Želimo da svaki sekund bude vrijedan toga i nemamo šta da izgubimo – kaže Filip.

Kada je u pitanju startni duel protiv Španije, koja je u posljednje vrijeme dobijala neke važne utakmice, Filipović je istakao da nisu bauk.

– Dosta je bilo priče o Špancima, sjajna su generacija sa impozantnim rezultatima posljednjih godina, ali još ništa nisu osvojili i to je generacija koja dolazi. Imali smo sa njima par utakmica koje smo mogli da okrenemo, ali to je prošlost, nebitno. Spremni smo, vidjećemo koliko – zaključio je Filipović.

(B92)