Miljan Amanović, kum i fizioterapeut srpskog asa: Dileme nema, Nole najbolji svih vremena

Kum, prijatelj i dugogodišnji fizioterapeut Novaka Đokovića, Miljan Amanović, tvrdi da je Nole najbolji teniser u istoriji bijelog sporta.

Amanović je u razgovoru za “Glas Srpske” svoju tezu potkrijepio fascinantnim brojkama koje stoje uz ime srpskog asa, ali i činjenicom da je Đoković perfekcionista koji će, bez sumnje, još da napreduje.

Novak je danas počeo rekordnu, 311. sedmicu vladavine ATP listom, što je po mnogima, uključujući i njegovog mentora Nikolu Pilića, bitniji kriterijum od broja osvojenih grend slem titula. Amanović vjeruje da taj podvig, kao i niz jednako impresivnih ostvarenja, Noleta stavljaju na teniski pijedestal i čine ga popularnim GOAT-om (eng. The Greatest of All Time), najvećim svih vremena.

– Teško da će se na teniskoj sceni ikada više pojaviti neko poput Novaka. Trka za najboljeg ikada trebalo bi da se posmatra kroz celokupno igračevo delo. Ako gledamo i samo statistički, Nole ima bolji međusobni skor i protiv Rafaela Nadala i protiv Rodžera Federera, osvojio je najviše mastersa, a ubeđen sam će probiti i grend slem barijeru. Ako ovome dodamo da je najviše nedelja proveo na ATP tronu, onda je on najbolji ikada – počeo je Amanović priču za banjalučki dnevni list.

On ne skriva da je veliki optimista, te je otkrio kako očekuje da srpski teniser već do kraja 2021. bude i grend slem rekorder. Nedavnim osvajanjem devetog Australijen opena Novak je stigao do “kote 18”. Nadal i Federer su izjednačeni na vrhu sa po 20 najvrednijih trofeja:

– Titula u Melburnu je dokaz da je Đoković i dalje gladan, da želi da pobeđuje, napreduje… On se ne zadovoljava trenutnim stanjem. Perfekcionista je koji svaki dan pokušava nešto da poboljša kod sebe. Zato i jeste na vrhu. Verujem da u 2021. može da osvoji sva tri preostala grend slema. Raspoloženje je takvo da mislim da može da se nosi sa Nadalom na Rolan Garosu, a siguran sam da će biti favorit na Vimbldonu i US openu.

Miljanova i Novakova priča je počela prije više od 15 godina. Njih dvojica tada su se znali površno, iz viđenja, pošto je Amanović paralelno radio i za Košarkaški klub Crvena zvezda i Teniski klub Gemaks. Uslijedio je potom poziv Nenada Zimonjića koji naš sagovornik nije mogao da odbije. I, ostalo je istorija…

– Taj Zikijev poziv za mene je predstavljao iznenađenje. Istina, lakše je raditi sa nekim koga već koliko-toliko poznaješ, ali tenis mi je bio stran sport. Ipak, prihvatio sam ponudu da budem deo Đokovićevog stručnog štaba. Bila je to lepa tranzicija, od 2007. i poznanstva do velikog prijateljstva. Sezonama smo na godišnjem nivou provodili od 38 do 40 sedmica skupa. Taj odnos se izrodio u nešto posebno. Novak je postao osoba koju najbolje poznajem i koja mene najbolje poznaje – prisjetio se Amanović.

Već 2008. godine stigao je prvi veliki rezultat – premijerni grend slem. Đoković je u velikom stilu slavio na “svom”, Australijen openu i najavio da je tu, da dolazi.

– Uh, na samu asocijaciju te 2008. sam se naježio. Da mogu da uslikam ruku, videli biste o čemu pričam. Prošlo je više od 13 godina, ali osećaj je i dalje neverovatan. Nole je tada imao nepunu 21 godinu i otišao je do kraja, dominantno, savladavši na tom putu i Federera. Pokazao je koliko je teniski zreo, a imao je toliko prostora za napredak. Bilo je jasno da može biti još bolji, pokazivao je da je igrač za velika dela. Bio je to i vetar u leđa i dokaz njemu samom da može da postigne mnogo u eri Federera i Nadala. Verovao sam da će biti broj jedan i najbolji na svetu, ali… Možda nisam baš očekivao da će stići do ovakvih brojki – priznao je.

Ako je tada sumnja i postojala, otklonjena je 2011. godine. Srpski as je odigrao sezonu za pamćenje, po mnogima najbolju u istoriji tenisa. “Najavio” ju je osvajanjem Dejvis kupa u decembru 2010, a zatim je uzeo Australijen open, Vimbldon i US open, prvi put okupiravši ATP tron.

– Bila je to brutalna godina. Na startu je “vezao” 43 pobede, uzeo tri grend slema i dokazao da je samo pitanje broja na kojem će završiti. Trenutno pričamo o 18 pehara, ali ne verujem da će tu stati. San je postao java – jasan je čuveni fizio.

Saradnja je nakratko prekinuta 2017. godine kada je Nole pritisnuo “dugme za reset”, razišao se sa tadašnjim saradnicima i sagledao stvari iz drugog ugla. Mnogi bi pomislili da je to bio težak trenutak za Amanovića, pogotovo ako se zna da je u toj pauzi preživio infarkt i 40 minuta bio u komi. Srećom, doktori su mu spasili život, a on se ubrzo vratio tenisu kao dio tima Miloša Raonića.

– Razlaz sa Novakom 2017. godine za mene lično je bio normalan sled stvari. To je bila moja deseta godina sa Đokovićem, a njemu je trebala svežina, da se okrene iza sebe, da vidi šta je uradio, a uradio je nenormalno mnogo, i da se suoči sa zamorom materijala. On se tada mučio, povreda lakta mu je zadavala probleme i onda smo seli za sto da sagledamo stvari. Najnormalnije smo pričali i prihvatili to, ostavljajući otvoreno vrata za nastavak saradnje. To je bilo daleko od razočarenja. Da se tada nismo rastali, ne bismo videli stvari na način kako ih vidimo sada. Kontakt nikada nije prekinut – priča Amanović.

I uistinu, nije prošlo mnogo, a saradnja prijatelja i kumova je obnovljena. Amanović od početka 2019. svoju ulogu sada dijeli sa Ulisesom Badiom, popularnim Ulijem, koji, kao i naš sagovornik, po 20 sedmica godišnje bude uz svjetskog “broja jedan”.

– Ovakav princip rada mi drastično olakšava stvari. Ponosan sam otac tri kćerke od šest, osam i 11 godina. Imam divnu suprugu koja me podržava u ovome što radim. Dugo sam bio odsutan, tenis je veliki deo mog života, ali sada imam više vremena da budem i otac i muž, s nadom da to radim na najbolji mogući način. Da, propustio sam i prve zubiće i prve korake svoje dece, nisam bio ni na nekim rođendanima i žalim što ne mogu da vratim vreme. Međutim, sada pokušavam da to nadoknadim. “Preklapam” se sa Ulijem. On je fenomenalna osoba i vrhunski stručnjak. Lepo se dopunjujemo, pogotovo jer imamo različite pristupe radu – dodao je Amanović.

Čuveni fizioterapeut tako je nastavio šampionski projekat, te apostrofirao jednu mnogo bitnu stvar na Novakovom jurišu na vrh:

– Imali smo sreću da je Đokoviću dijagnostikovana glutenska intolerancija. Imao je zato ranije problema sa disanjem, a to se odražavalo i na brzo zamaranje. Onog trenutka kada je rešio taj problem, shvatio je koliko zapravo može. Vidite, na poslednjem Australijen openu je sa “rupom” u stomaku igrao od osmine finala. Prošao je sve i osvojio 18. grend slem. To dovoljno govori o njegovoj snazi, želji i odlučnosti da gura napred. Uz to, Novaka ne možeš da slomiš mentalno ako se on ne slomi sam. Ta snaga i količina izdržljivosti u nogama su paklena kombinacija. Epsko finale Melburna sa Rafom 2011. su najbolji dokaz toga.

Amanović je otkrio i da on i Đoković nisu baš uvijek na istim talasnim dužinama, zbog čega najbolji teniser bez pogovora i ne prihvata sve savjete. Ipak, dodao je da je uspostavljen sistem koji, rezultati to potvrđuju, funkcioniše:

– Ako po planu i programu Novak treba da odradi težak fizički trening, a imao je lošu, neprospavanu noć, morate to da prihvatite i onda treba da mu date ili slobodan dan ili da odradite laganije treninge, a potom propušteno da nadoknadite u drugom trenutku. Naravno, postoje trenuci razmimoilaženja kada, kako i koliko treba da bude odrađeno. Svako tada koristi svoje argumente u toj “svađi”. Sve to potom stavimo na sto i svi dođemo na istu stranu. Đokovićevi rezultati govore da po pravilu nađemo optimalno rešenje.

Za kraj ispovijesti, osvrnuo se na jedno od najluđih iskustava koje je doživio sa Noletom i njegovim timom. Godina je bila 2009, slavila se titula i Pekingu, nakon koje je slijedio put na masters u Šangaju. No, nije sve išlo po planu.

– Popila se koja kap više, spavali smo možda jedan sat i rano ujutru nas je čekao let za Šangaj. Onako mamurni naišli smo na jutarnji špic u Pekingu. Bilo je puno cimanja tokom vožnje. Od stalnog kreni-stani meni je bila tolika muka da sam glavu pojasom vezao za sedište. I onda smo, nakon sletanja u Šangaj, od Marjana Vajde tražili da nam kaže koji auto je bukiran za prevoz do hotela. On je pet minuta gledao u list papira i onda nam rekao da se “kune kako nema nijednog broja telefona”. A na listu je bilo bar dvadesetak kontakata što vozača, što pomoćnog osoblja… Često pričamo o tome i smejemo se načinu na koji je Vajda to rekao – zaključio je Amanović, uz konstataciju da trenutno naporno radi na novom projektu koji će uskoro ugledati svjetlost dana.

Neraskidiva veza

Miljan Amanović je otkrio da između njega i Novaka Đokovića postoji lijep, iskren i neopterećen odnos, koji ništa ne može da naruši.

– Mi smo venčani kumovi, Nole je krstio i moju najstariju kćerkicu Milu. To je neraskidiva veza. Nadam se da će da traje i u budućnosti. Svedoci smo da se u današnje vreme “kidaju” kontakti, da ljudi odlaze svako na svoju stranu, da ih svakodnevne obaveze udaljavaju. Ali, kod nas to traje i verujem da će tako biti još dugo, dugo – naglasio je Amanović.

Zapad ga ne prihvata

Činjenica da zapadni mediji Novaka Đokovića ne gledaju istim očima kao Rafaela Nadala i Rodžera Federera, iako je Srbin u gotovo svim parametrima bolji teniser, smeta Amanoviću.

– Nisam subjektivan, već potpuno objektivan. Jasno je da zapad ne može da prihvati činjenicu da osoba kao što je Novak, pa još sa Balkana, ulazi u istoriju tenisa i čini nešto što niko pre uradio nije. Oni ne mogu da pojme kroz šta sve je Đoković prošao, kroz šta je prošla njegova porodica i šta je sve uradila da bi mu obezbedila sve potrebno za razvoj. To oni nikada neće da prihvate, iako su svesni da je pitanje trenutka kada će sve ono što je teniski merodavno biti u Noletovim rukama.