Dragan Jović – kovač medalja

Do 2012. godine samo strastveni ljubitelji borilačkih vještina su znali da postoji tekvondo kao takmičarski sport. A, od Olimpijskih igara u Londonu i zlatne medalje Milice Mandić, ovaj sport postao je uzdanica Srbije kada se računa unaprijed na broj potencijalnih odličja.

Niz medalja je nastavljen: u Londonu zlato Milice Mandić, u Riju srebro Tijane Bogdanović i u Tokiju, za sada, njena i bronza.

Zajednički imenilac za sva tri odličja je Dragan Jović, selektor tekvondo tima, koji nije samo ovaj sport stavio na srpsku sportsku mapu, nego je od njega napravio trofejni olimpijski sport Srbije. Bio je s razlogom ponosan na još jedan veliki uspeh.

– Olimpijske igre su remek delo sporta i sve borbe su izuzetno teške, jer od hiljada i hiljada sportista, samo 16 može da se takmiči. Nama je najteže da se kvalifikujemo. Srećni smo, tekvondo nastavlja kontinuitet osvajanja olimpijskih medalja. Nadam se i da nije jedina, imamo još jednu šansu – rekao je Jović.

Pokazao je selektor da nije samo sjajan trener, nego i odličan psiholog, jer je podigao Tijanu Bogdanović da poslije poraza u prvom kolu da prođe kroz sito repesaža do bronzane medalje.

– Poznajem je jako dugo, a ako sam nešto u životu naučio, to je šta treba da se uradi. Ona zna šta je radila pet godina, za šta se spremala. Poraz nije kraj sveta i da nema repesaža. Presrećan sam, jer je Tijana bila favorit za zlato, ali znali smo s kim imamo posla u prvom kolu, spremali se. Medalja je medalja, nadam se da nije i poslednja – istakao je Jović.