Dojučerašnji trener Sarajeva, Vinko Marinović koji je sa bordo timom osvojio titulu i bio najbliži grupnoj fazi evrokupova, bio je gost emisije Moja priča, Elta televizije. U intervjuu za ovu banjalučku televiziju nekadašnji kapiten Crvene zvezde prošao je kroz svoju bogatu karijeru. Od Kozare do Kozare, sa posebnim osvrtom na saigrače sa kojima je dijelio dobro i zlo.
Iz Gradiške, Marinovića je put vodio u Borac. Zanimljivo je da je tada perspektivni štoper za crveno-plave debitovao baš na Marakani, u porazu od Zvezde 0:2 (Jugović dao oba gola).
– Zvezda je na taj meč došla kao šampion svijeta. I tada je, sticajem okolnosti, kao u Tokiju Jugović dao dva gola. Zadovoljstvo mi je bilo igrati na našem najvećem stadionu, istakao je Marinović.
U zimu 1994, Marinović je („u paketu“ sa Darkom Ljubojevićem) prešao upravo u Crvenu zvezdu.
– Darko i ja smo prvo imali ponudu Partizana. Održan je Izvršni odbor Borca, tadašnji naš predsjednik Anđelko Grahovac je bio veliki simpatizer crno-bijelih. Borac i Partizan su se sve dogovorili. Međutim, nas je na razgovor pozvao direktor Borca u to vrijeme, Mićo Slavnić i predočio nam da za obojicu postoji i ponuda Crvene zvezde, te da je na nama da odaberemo gdje bi voljeli otići. Darko i ja smo se odmah odlučili za Crvenu zvezdu. Sve se odigralo bukvalno za 10 do 15 minuta, otkriva Vinko Marinović.
U Zvezdinom dresu Vinko Marinović je debitovao golom na gostovanju protiv Bečeja. Na kraju te sezone 1994/95, crveno-bijeli su osvojili „duplu krunu“.
– To je bilo u polufinalu Kupa Jugoslavije. Bečej je bio jako dobra ekipa, među četiri najbolje tada u SR Jugoslaviji. Imao sam sreću da dam gol na toj utakmici i nekako sa tim pogotkom mi se sve „otvorilo“ u Zvezdi, priznaje Marinović.
Na Marakani je proveo 4,5 godine i sa Crvenom zvezdom osvojio jednu titulu šampiona Jugoslavije i četiri Kupa Jugoslavije. Utakmica koja ga je proslavila je ona protiv škotskog Hartsa u Kupu Kupova. U prvom meču u Beogradu bilo je 0:0 a u revanšu u Edinburgu 1:1. Zahvaljujući golu Vinka Marinovića u gostima Crvena zvezda je prošla dalje.
– Mene hoće ti „istorijski“ golovi. Ispostavilo se da sam strelac prvog evropskog gola Crvene zvezde poslije sankcija i 1992. godine. U Beogradu smo se ispromašivali. Takođe, i u Edinburgu smo odigrali dobru utakmicu, gubili smo 1:0, ali sam iskoristio jedan centaršut i postigao taj odlučujući gol, koji nas je odveo do istorijskih duela sa Kajzerslauternom i Barselonom kasnije. Zanimljivo, tog gola dugo nije bilo na You tube-u, skoro je postavljen. Za Jugoslaviju nije ni bilo prenosa iz Škotske, tako da sam i ja skoro vidio taj gol rekao je Marinović.
Kajzerslautern?
– Ozbiljan rival tada, da se naježiš od imena, Breme, Kuka, Kadlec…Izgubili smo tamo 1:0, u Njemačkoj. Međutim, u Beogradu u revanšu je bila fantastična atmosfera, možda i bolja nego protiv Barselone. Po meni „najvatrenija“ atmosfera kada sam ja bio u Crvenoj zvezdi. Prošli smo dalje, a to je bilo veliko veče Dejana Stankovića, veče koje ga je „lansiralo u orbitu“, prisjetio se Marinović.
Istorijski dvomeč protiv Barselone?
– Tamo smo u prvoj utakmici poveli, Živković je pogodio, Milojević odbranio penal. Ja sam malo naivno dobio drugi žuti karton, nisam mogao igrati u revanšu. U Beogradu smo isto poveli, odmah primili gol za 1:1, igrali smo dobro, „sasjekao“ nas je gol Đovanija. Uprkos tome, digli smo se, ali nismo imali ni sreće. Nahvalio nas je i Bobi Robson. Ronaldo se nije vidio, Predrag Stanković ga sjajno čuvao. Ipak, imao je jedan dribling, koji je digao stadion na noge, prepričava Marinović.
Zvonko Milojević?
– O „Miloju“ sve najbolje, vrhunski golman, još bolji čovjek, teško mi je bilo kada sam čuo za njegovu nesreću. Družili smo se i u Belgiji, ne samo u Zvezdi, zaista smo puno prošli zajedno…prisjetio se Marinović.
Vinko Marinović jedno vrijeme dijelio je svlačionicu i sa Dejanom Savićevićem?
– Nepredvidiv igrač, vidi sve, sve zna. Nađe uvijek neko rješenje, često je i nas znao iznenaditi na treningu, utakmici…Genije, istakao je Marinović.
Kompletan intervju pogledajte na linku ispod.
