Najjače oružije Srbije tokom mundijalskih kvalifikacija, napad, zatajilo je u prva dva meča 2022.
Srbija je primila smo četiri gola, nije dala nijedan. Paradoks, jer je najjače oružje postalo mana, dok su slabosti pretvorene u vrline.
Paradoksi, zato što je Srbija poražena od Danske i Norveške, uz nepodijeljeno mišljenje da je na oba susreta defanziva bila jači dio tima. Njoj se i te kako zamijeralo da popušta tokom mundijalskih kvalifikacija, primila je po gol na svakoj od deset utakmica, matirana je i na prijateljskim u Aziji, kapitulirala na obje u 2022, ali se čini da je tu sve manje problema. Koliko god čudno djelovalo.
Na Parkenu je prvi gol pao poslije prekida, drugi usljed individualne greške (Filipa Kostića, op. aut.), treći zbog majstorstva Kristijana Eriksena; a na početku Lige nacija matirao je Erling Haland i to poslije akcije Skandinavca koja je flertovala sa ofsajdom i zbog još jednog propusta Kostića.
Da, detalji odlučuju u modernom fudbalu, međutim, osim navedenih nije bilo posebno uočljivih problema u prostoru koji je čuvao Vanja Milinković Savić. Posebno ne u četvrtak veče. Samo dva udarca uputili su gosti ka golmanu Torina, imali onaj zicer Halanda na početku i to je bilo sve.
Ako se zna da je novi špic Mančester Sitija predvodio sastav Stalena Solbakena i da su ofanzivu činili momci premijerligaškog iskustva – a opšti je mišljenje da je to prvenstvo najjače na planeti – te da se Džošua King, Mohamed Eljunousi, čak i Martin Edegard nisu baš naigrali fudbala onda je to pokazatelj da je odbrana Srbije napredovala u odnosu na prethodni takmičarski ciklus. Posebno je impresivno bilo gledati kako trojica štopera (Nikola Milenković, Miloš Veljković i Strahinja Pavlović) prave kavez Halandu, čitaju igru, sprečavaju dotok lopti doskorašnjem fudbalu Borusije iz Dortmunda, a kad bi ona stigla do njega pronalazili način da ga osujete. Tačno, Haland je praćenjem akcije iz 26. minuta riješio meč, ali defanziva koja je u drugom poluvremenu učinila nevidljivim Aleksandera Serlota (sećate se kako je bio produktivan u Trabzonu) zaslužuje pohvale.
Nevolje Srbije počinjale su na sredini terena, a posebno bile uočljive u završnici. Statistika je identifikovala čak 13 udaraca, pet u okvir gola, kad se utakmica raščlani na sitne dijelove ispada kako je Srbija u mnogim segmentima bili bolji od Norvežana, međutim, publika je sa stadiona otišla bez da se sjeća neke velike šanse, zicera koji bi se pamtio ili za kojim bi se žalilo. Bilo je pokušaja iz daljine, centaršuteva, prolazila je lopta nekoliko puta i kroz peterac Vikinga, ali nije imao ko da je spakuje u mrežu. I to je baš uočljiv nedostatak reprezentacije poslije plasmana na Prvenstvo svijeta u Katar. Primjera radi, susret sa Danskom završila je samo s jednim udarcem u okvir gola i to je tek u 88. minutu prije tri meseca na Parkenu pokušao Filip Kostić, dok su Aleksandar Mitrović, Dušan Tadić, Filip Kostić i Sergej Milinković Savić, kao najveći ofanzivni potencijal – uz napomenu da je Dušan Vlahović opet odsustvovao zbog povrede – ostali vlažnog baruta.
– Prvo poluvreme smo mogli bolje da igramo, bilo je nekih momenata gde smo mogli da postignemo pogodak. Drugo poluvreme je već bilo mnogo bolje. Imali smo šanse koje nismo iskoristili, trebalo je da postignemo jedan gol. Naravno da bi trebalo da težimo izdanju iz drugog poluvremena. Analiziraćemo da vidimo gde možemo da popravimo stvari – svestan je kapiten Dušan Tadić da dosta toga nije štimalo u završnoj trećini terena.
Sa ove vremenske distance – zabrinjavajuće. Pogotovo poslije činjenice da je Srbija na putu ka Dohi bila najefikasnija selekcija u kvalifikacionoj Grupi A, dala 18 golova, jedan više od Portugala. A naročito posle sjajnih klupskih sezona njenih asova: od Čempionšipa, Eredivizije, Serije A, Bundeslige i pogodaka u Ligi Evrope.
Malo opravdanje može da bude u činjenici da su potrošeni. Energetski, emotivno, fizički… Čak može da se razumije i ako im se nije igralo, jer „mudre“ glave u kancelarijama UEFA su osmislile najbesmislenije reprezentativno takmičenje na svijetu i još natrpale kalendar tako da se četiri utakmice igraju u deset dana!? Druga škola mišljenja upućuje na zaključak da su bili nadahnuti prethodni put kad su dolazili iz klubova, kad su igrali derbi mečeve, jurili ka visokom plasmanu, a opet pronalazili način da matiraju odbrane rivala. Ovoga puta, baš kao ni u Danskoj, nisu uspjeli i možda je selektor Dragan Stojković u pravu kad reče da je to potrebno konstatovati, ne i praviti tragediju, jer će lopta, po njegovoj ocjeni, ući u mrežu kad bude najpotrebnije.
– Moramo da radimo na realizaciji na treninzima – direktan je Sergej Milinković Savić koga smo navikli da gledamo u daleko kvalitetnijim izdanjima u odnosu na ono u četvrtak veče.
Naredna prilika je protiv Slovenije, koja dolazi u nedjelju u Beograd, a u taboru reprezentacije Srbije se nadaju da će dejstvovati malo otvorenije u poređenju sa Norvežanima.
– Luka Jović me je malo rasteretio, jer su oni igrali bez lopte, nabili su se svi u 16 metara i bilo je teško napraviti šansu, alismo zaslužili bar jedan gol. Nema šta, guramo dalje, početak je Lige nacija, ima još dosta da se igra. Fokusirani smo da se oporavimo dobro za sledeći meč – dodao je Aleksandar Mitrović, najbolji strelac reprezentacije. Mozzartsport.com
3 Comments