Američki košarkaš Patrik Jang vodi životnu bitku u ovim trenucima.
Tridesetogodišnji Patrik Jang je dugi niz godina igrao u Evropi za Galatasaraj, Olimpijakos i Avelino u kojem je i završio profesionalnu karijeru 2019. godine.
Jang je nedavno bio učesnik saobraćajne nesreće koja ga je ostavila u invalidskim kolicima i opisao je kako je došlo do toga:
– Vozio sam oko 35 kilometara na sat. Nisam jurio, ali nisam dobro poznavao put. Kada krenete niz padinu, znak za zaustavljanje je udaljen samo 30 stopa (9,14 metara). Put nije prometan, ali na njemu mogu da se nađu automobili i kamioni koji prevoze svu vrstu opreme. Bilo mi je na umu samo neposredan strah da ću nekoga udariti. Pokušavao sam da se sklonim s puta što sam brže mogao kada sam pritisnuo kočnicu i okrenuo. Moje vozilo se kretalo potpuno paralelno s putem, nastavilo da klizi i odjednom se prevrnulo. Pokušao sam da se učvrstim dok mi se telo okretalo. U blizini puta nije bilo zaštitne ograde. Kada je auto sleteo i stao, pritisnuo mi je kičmu tačno na sredini leđa – ispričao je Jang za Jacksonville.com
On, ipak, ne gubi nadu:
– Ako su ljudu pesimisti i negativni, nešto poput onoga što se meni dogodilo, gurnilo bi ih još više (na dno). Ali uvijek sam bio pozitivna i optimistična osoba, što mi pomaže da se nosim sa situacijom u kojoj se nalazim. To je ono što želim da ljudi shvate. Svaka čast meni, ja sam Patrik Jang i još sam tu.
Doktorima je vječno zahvalan:
– Pre 50-60 godina nije bilo šanse da neko preživi ovakvu nesreću. Ali danas, s napretkom medicine i nauke, možete da imate normalan život. I dalje učimo svaki dan o povredama kičme. Nemoguće je reći šta se može, a šta ne. S takvom povredom, šanse mi nisu naklonjene da ponovo prohodam, ali mnogima je rečeno da neće stati na noge, ali ipak jesu. Trudiću se da to uradim, zbog sebe, zbog porodice, za svoju vjeru i da dokažem da se to može i da će tako biti. Moto je ‘Zašto ne bi taj 1% pobijedio da prohodam?’ Neću dozvoliti da me ono što mi se desilo definiše kao osobu. Koja god vrata da mi Bog otvori, ja ću proći kroz njih. Ne želim samo da dobijam čekove od invalidske penzije, već da radim posao koji će biti važan za svijet, želim da drugima budem inspiracija i da im dam priliku da se redefinišu.
One Comment