Trener Novaka Đokovića, Goran Ivanišević skeptičan je po pitanju toga da će bivši broj jedan igrati na US openu.
On čak ne daje ni promil šanse da se nešto tako desi iako mnogi američki političari apeluju na Džoa Bajdena da ukine zabranu ulaska Đokoviću u SAD.
– Uvek postoji nada, Novak će uraditi sve da bude tamo, možda sa nekom posebnom vizom. Ipak, ostale su samo dve sedmice. Lično, mislim da su nulte šanse da Bajden promeni pravila prije nego što turnir počne. Za mene je sve to glupost, ako si vakcinisan, a pozitivan, možeš da uđeš u SAD. Ako si nevakcinisan, a negativan, zabranjen ti je ulazak – podvukao je Ivanišević.
Pitali su ga i da li je Novak poslije svega razmišljao da se povuče iz tenisa.
– Nije o tome razmišljao. Da se to desilo nekom drugom igraču, sa 90 odstio slučajeva bi odustali. Nole je rođeni borac kao što je i genije sporta. Ponekad su geni čudna stvar, možda mu je bilo potrebno da razmisli o nekim stvarima koje su ga snašle u Australiji – naglasio je.
Na pitanje, kako je na Novaka uticalo sve što mu se dešavalo zimus u Australiji, Goran je rekao da nije bilo nimalo lako.
– Bilo je teško, jer kao nevakcinisan, nije znao da li će mu biti dozvoljeno da igra bilo gdje na svijetu. U Monte Karlu nije bio spreman, u Beogradu je ostao bez gasa u finalu, u Parizu je naletio na Nadala koji je bio bolji od njega. Pravi uspon je krenuo od Rima – smatra Ivanišević.
Pojasnio je i neke stvari u vezi njihovog odnosa, prije svega šta je naučio o njemu što prije toga nije znao.
– Uvijek smo bili prijatelji, često smo izlazili na večeru sa drugim igračima sa Balkana. Tad sam shvatio da je on genije i perfekcionista, neko ko želi da napreduje svakog dana, čak i u 35. godini. Bio bih lažov ako bih rekao da trenirati Novaka nije stresno za mene, često nije lako. Ali to je posao trenera – dodao je bivši broj dva.
Odgovorio je i šta je to što ga najviše nervira kod osvajača 21 grend slem titule.
– Na primjer, na treningu zna da promaši neki udarac i da potpuno poludi. U stanju je da u trenutku promijeni raspoloženje. Potrebni su vrijeme i strpljenje da se nađe ravnoteža. U početku sam bio stidljiv i nisam znao kako da ga uhvatim. Shvatio sam, ponekad je bolje da se smirim i ništa mu ne kažem. U našem odnosu, pomaže što govorimo istim jezikom i što imamo tu slovensku kulturu. Uz sve to, čast mi je da mu budem trener – naglasio je Ivanišević.
