NOVAK ĐOKOVIĆ Najveći sportista svih vremena?

Prekoračavanje granica iskustva, ono što je s one strane iskustva – to je objašnjenje reči transcendencija. To što radi Novak Đoković osvaja i pomera granice tog dosad neistraženog – u 37. godini života, čarobnjak sa reketom u ruci trka se sâm sa sobom, sa istorijom, sa večnošću. I pobeđuje.

Podvizi koji su za većinu nedosanjani san za njega su svakodnevica, a tako je bilo i u nedelju uveče na US openu – pobeda nad Danilom Medvedevom 6:3, 7:6 (7-5), 6:3 za 24. grend slem titulu i četvrto podizanje trofeja u Njujorku.

Rezervoari mentalne snage koji su pohranjeni u Đokovićevom biću treba da budu predmet istraživanja psihologa. Možda nešto shvatimo, možda nešto naučimo, a ako primenimo samo pet posto, svima će nam biti bolje.

Ovaj drugi set finala… Medvedev ga lomi, lomi, lomi, pretvorio se Rus u armirani beton, u jednom trenutku se iz desetog reda tribina – gde smo bili – činilo da Đoković bukvalno igra sa zidićem u školskom, a zidiću se ne može napraviti viner. Mučio se Novak i fizički sredinom drugog seta – malo je posustajao posle dužih razmena, istezao se, primao udarce, savijao se i činilo se da će se slomiti. Ali – nije. Kažu mi neke kolege da je imao sreće. Jeste, svakako, zato je ovakve setove ponovio mali milion puta u karijeri. Puca glava od naprezanja od samog gledanja, a on je tu, prima udarce i čeka trenutak koji preokreće, trenutak koji lomi.

Sat je prošlo od meč lopte, i dalje mi je to u glavi – kako, zaboga, čoveče, to radiš? Kad sam već novinar, što da i ne pitam baš tako…

– Onako najiskrenije ću ti odgovoriti šta mislim da je posredi – Bog i anđeli čuvari. U tim trenucima fizički i materijalno više ne osećam noge, ne osećam snagu, vrti mi se tlo pod nogama, nebo iznad glave… U tim trenucima, sa verom koju imam, nadam se da će se dogoditi božanska intervencija. Možda mi nećete verovati, ali to mi se mnogo puta desilo – da sam i sebe iznenadio kako je moguće da sam izdržao sve – rekao je Đoković i dodao:

– Ako veruješ da će ti Bog i viša sila pomoći, a ja u to izuzetno verujem i ozbiljno shvatam… Mislim da je božansko bilo prisutno danas. U tim momentima samo se po intuiciji igra – trideset puta kad prebacimo, više ne vidim jasno lopticu, sve mi se muti pred očima… Teško je to opisati nekome ko ne vidi iz mog ugla i nije u mojoj koži, dođeš do krajnje istrpljenosti. Možda i najteži set u životu.

Stigao je Rus i do set lopte, imao skoro pa čistu situaciju, ali na pasingu nije odabrao praznu paralelu, već dijagonalu.

– Pritisnuo sam ga, dominirao sam – govorio je Medvedev sa osmehom neverice na konferenciji za medije. Tamo je Đoković čekao i spasao se, i ima poetike u tome što je Novak najvažniji poen na meču dobio baš na mreži.

I ta cela priča sa mrežom je dokaz konstantne evolucije čoveka kojem su voleji bili najslabiji deo igre, a koji su mu sad već bili ozbiljan adut u nekoliko mečeva sa najvećim ulogom. Sećate li se onih voleja iz petog seta finala sa Timom u Melburnu 2020. godine? Oni su bili bljesak, a sada je Đokovićeva igra na mreži sijala sve vreme, bila edbergovski adut – na kraju, osvojenih 37 od 44 poena na necu.

Ključan je bio i slajs servis sa djus strane. Medvedev će se posle vajkati da je trebalo da promeni poziciju na riternu i da priđe, ali čak i kada bi uzvratio onako kako treba, Novak je gepardski kupio i teške lopte, uključiv i nestvarni poluvolej za spasenu brejk loptu na 3:4 u drugom setu.

U najavi meča govorili smo da će biti važno da Novak postigne kontrolisanu agresivnost – da ne povlači prerano obarač, kao što je činio Alkaraz, ali i da bira trenutke kada da pritisne.

– Dok ne padne u nesvest – tako je rekao Goran Ivanišević, ilustrujući tako Đokovićevu odlučnost da istraje u tim razmenama po svaku cenu. Na kraju, Novak je zamalo izgubio borbu u najdužim poenima (28-26 za Medvedeva u poenima dužim od devet udaraca), ali je dobio bitku u najkraćim (63-50 u poenima 0-4 udarca) i srednjim (29-18 u poenima 5-8 udaraca).

Na konferenciji – spokojan i srećan Novak, istovremeno opušteniji i svesniji uspeha nego što bi bio pre nekoliko godina, spreman da se do kraja sladi titulom i da uživa u njoj. I to je iskustvo. Tradicionalno fotografisanje sa peharom i prvakom, a onda su Novak i tim radili i sklekove na terenu stadiona Artur Eš – svako po 24, razume se.

Prazni se soba za novinare, sedim i nešto razmišljam… Nađite mi čoveka koji vas osnovano može nazvati nerazumnim ako tvrdite sledeće – Đoković je najveći sportista svih vremena. Ne teniser, sportista. I ne planira da stane.

– Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa na sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, zahvalan sam na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu – zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava.

I nama je, care, i nama je. Sportklub.rs