Sportski direktor Partizana Zoran Savić je tokom boravka u Opatiji dao opširan intervju za “Jutarnji list” u kom je govorio o situaciji u regionalnoj košarci.
Savić je najprije otkrio kako je došlo do njegovog dolaska u crno-bijeli tabor, ali i o povratku Željka Obradovića.
– Razgovarao sam s Ostojom, pričali o viziji, oko trenera, poklopile su nam se ideje. Partizan nije imao rezultata, a to je veliki brend, možda veći u inostranstvu, nego u Srbiji. I kad sam dolazio nisam niti pomišljao na to da će nam doći Željko Obradović za trenera. Kad mi je to rekao predsednik Mijailović, mislio sam da je lud. Uostalom, ja sam prihvatio posao i bez Željka, jer mi je projekat bio zanimljiv, sada je ovo vrhunska priča. Neviđen se entuzijazam stvorio u i oko kluba, gradimo projekat za dve, tri godine. Željko ima toliko energije, toliko ljubavi. Ja zaista nisam nikada video nekoga ko voli klub kako Željko Obradović voli Partizan – rekao je Savić i dodao:
– Nemoguće je ovde napraviti sastav kao u Italiji ili Španiji. Važno je i da ne upoređujemo ono što je bilo pred 30 godina, jer to nisu isti klubovi. Niti je Partizan nivo onog nekadašnjeg Partizana, niti je današnji Split nivo Jugoplastike, niti današnja Cibona nivo one Mirkove Cibone. Ne govorim tu samo o terenu. Veliki je problem i proizvodnja igrača.
Posebna tema bila je ABA liga, pa je Savić iskoristio priliku da potkači druge srpske klubove iz regionalnog takmičenja.
– Ovo jedina liga na svetu, govorim o ABA ligi, gde su menadžeri vlasnici klubova, gde igraju drugi timovi nekog kluba. To je nemoguće bilo gde drugde. Tačno se zna da ako neko ima drugu ekipu, tada ne može ta druga ekipa niti ući iz druge u prvu ligu po zakonu. I Evroliga sve to zna. A mi se pravimo kao da ne znamo. Neke se stvari tu moraju rešiti, zbog zdravlja košarke na ovim prostorima. Sami sebi pucamo u nogu – poručio je Savić.
Problem je po njemu i nedostatak mladih domaćih igrača.
– I tako dolazimo do toga, kad kažu lani da je Jaramaz koji je igrao u Partizanu mlad. Čovek ima 26 godina. U Zvezdi su još dva mlada koji imaju 26 ili 27. Ja sam došao u Split kasno, sa 22. Pitali su me jednom kako mi je bilo sa 18 doći, tako mlad. Ja im kažem, pa došao sam sa 22. To je onda već bilo staro, ili jesi ili nisi. Sad smo postali kao Italijani, koji za one od 24, 25 godine govore da su mladi – ističe Savić.
Šta je njega učinilo dobrim igračem?
– Nas je u Čelku vodio Kosta Jankov, koji je radio zajedno sa Božom Maljkovićem, bili su pomoćnici u Zvezdi. I pripreme su bile kao za Evroligu, Vlašić, Zlatibor, samo na nižem nivou. Bio sam spreman za Božin rad kad sam došao u Split. Danas u Beogradu ima 150 škola košarke, nekada ih je bilo, kažu i 250, što samo po sebi znači da bi proizvodnja trebalo da bude neverovatna. Ali, ako ti klinci ostanu u toj školi košarke mesec dana duže nego što je potrebno, sve je propalo. Imaju klinci individulane trenere, kao teniseri. Ne znaju šta je to rad sa ekipom. Ako imaju sreću, pa su za NBA, čekaju draft. Spremaju se dve, tri godine, onda su umorni. Čekaju maksimalac, nakon toga supermaksimalac i u tom krugu pate reprezentacije, Srbije ili Hrvatske, u manjoj meri Slovenija. I ne treba tu ići dalje od jednog Luisa Skole, koji je iz Kine dolazio u Argentinu da bi igrao kvalifkakcije u poznim godinama.
Možda danas igrači i ne vole toliko košarku?
– Ima i toga. Ali, ako igraš samo zbog para, onda valjda pokušavaš biti što bolji da bi zaradio više. Imaš takvih koji ne vole, slažem se. Ja sam rekao da ću igrati dok mi ne bude grozno dolaziti na jutarnje treninge. Jednom mi je jedan ugledni GM iz NBA lige rekao da su igrači s ovih prostora preuzeli od NBA igrača od deset najgorih stvari – devet. Jedino drogu nisu probali! – poručio je Zoran Savić.
One Comment